Vodič kroz crkveno venčanje u Srbiji: Sve što treba da znate

Crkveno venčanje je za mnoge parove najvažniji i najlepši trenutak proslave braka. Međutim, organizacija ovog svetog čina često donosi brojna pitanja, nedoumice i izazove. Kroz ovaj članak, nastojimo da vam pružimo sveobuhvatan uvid u proces crkvenog venčanja, na osnovu iskustava brojnih parova, kako biste vaš veliki dan doživeli u punom sjaju i miru.

Finansijska strana crkvenog venčanja: Takse i "češćanje"

Jedna od najčešćih tema kada je u pitanju crkveno venčanje jeste njegova finansijska strana. Nažalost, ne postoji jedinstven cenovnik za usluge koje pruža Srpska pravoslavna crkva. Troškovi se dramatično razlikuju od parohije do parohije, pa čak i od sveštenika do sveštenika unutar iste eparhije.

Mnogi parovi se suočavaju sa zahtevima za takozvanu "crkvenu taksu". Ovi iznosi variraju, a prema iskustvima:

• U manjim mestima i seoskim parohijama, troškovi su često niži, ponekad simbolični.
• U gradovima, posebno Beogradu, Novom Sadu i Nišu, takse mogu biti znatno veće, krećući se od 5.000 do čak 15.000 dinara samo za korišćenje crkvenog prostora, ako mladenci ne pripadaju toj parohiji.
• Pored takse, očekuje se i "češćanje" sveštenika koji obavlja obred. Iznosi koje parovi daju svešteniku kreću se od nekoliko hiljada do preko 10.000 dinara, često u zavisnosti od toga kako procene finansijsku situaciju mladenaca.

Zvanični stav Patrijaršije je da se za svete tajne, uključujući i venčanje, ne naplaćuje fiksna tarifa. Sveštenicima je dozvoljeno da primaju dobrovoljne priloge, ali ne smeju da ih zahtevaju ili iznude. Ako se suočite sa preteranim zahtevima, imate pravo da se obratite nadležnoj eparhiji ili Patrijaršiji. Međutim, kao što brojna iskustva pokazuju, parovi se retko odlučuju na ovaj korak zbog straha od konflikata ili želje da im dan venčanja protekne mirno.

Jedan od načina da se izbegnu visoki troškovi jeste venčanje u manastiru. U mnogim manastirima postoji fiksna, znatno niža taksa (na primer, 750 do 3.000 dinara), a nakon venčanja svešteniku u parohijskoj crkvi predate priznanicu o uplati. Iako ovo može izazvati nelagodnost kod samog sveštenika, pravno je ispravno i predstavlja legitimnu opciju.

Predbračni ispit i administracija

Predbračni ispit je obavezan korak pre samog venčanja. To je razgovor sa sveštenikom na kome se daju lični podaci, podaci o kumovima i roditeljima, a često se odvija i kratka molitva. Ovaj susret treba da bude prilika da se upoznate sa sveštenikom i da razgovarate o važnosti braka.

Međutim, mnogi parovi ističu da je ovaj deo procedura često prebrz i formalan. Neki sveštenici ne posvećuju dovoljno pažnje mladencima, dok drugi iscrpno objašnjavaju tok ceremonije. Nažalost, postoje i slučajevi gde se i za ovaj razgovor traži novčana naknada, iako zvanično ne bi trebalo.

Za predbračni ispit obično nije neophodno prisustvo kumova, ali je potrebno doneti svoje krštenice. Za kumove se uglavnom ne traže krštenice, već sveštenik veruje rečima mladenaca da su kumovi kršteni.

Tok ceremonije: Ono što vas čeka

Sam obred venčanja traje između 20 i 40 minuta, u zavisnosti od sveštenika i toga da li je angažovan hor. Tokom ceremonije, mladenci drže sveće, razmenjuju venčane prstenje, a na kraju se triput obilaze oko analoja, što simbolizuje zajednički životni put.

Jedna od čestih zamerki mladih, posebno mlada, jeste jezik kojim se u pojedinim crkvama opisuje uloga žene u braku. Delovi molitava koji govore o "mukama rađanja" i podređenosti mužu mogu izazvati nelagodnost kod modernih parova. Važno je znati da u mnogim crkvama sveštenici koriste moderniji jezik ili to tumače na način koji naglašava međusobnu ljubav i poštovanje, a ne dominaciju.

Nakon ceremonije, često dolazi do nesporazuma oko slikanja u crkvi. Neki sveštenici dozvoljavaju fotografisanje tokom celog obreda i posle njega, dok drugi, zbog žurbe ili drugih venčanja, ograničavaju vreme za fotografisanje. Ovo je nešto što treba unapred dogovoriti.

Šta je potrebno obezbediti za venčanje?

Za sam obred venčanja potrebno je obezbediti:

• Venčane prstenje. Postoje različiti običaji, ali uglavnom se prstenje stavlja na desnu ruku. Neki sveštenici takođe daju i "burme" na levu ruku, što može biti zbunjujuće za mladence.
• Venčane sveće. Tradicionalno su to velike voštane sveće žute boje. Iako se u prodavnicama Pravoslavne crkve uglavnom nude žute sveće, mnogi parovi biraju bele, koje su estetski privlačnije. Neki sveštenici na to nemaju primedbi, dok drugi inzistiraju na žutim. Ovo je takođe pitanje dogovora.
• Platno za vezivanje ruku. Ovo platno ostaje kao uspomena. Nakon venčanja, neki sveštenici ga vraćaju mladencima, dok drugi zadržavaju u crkvi.
• Pehar (času). Može se kupiti u specijalizovanim radnjama ili u prodavnicama pri crkvama. Cena pehara kreće se od 1.300 do 2.500 dinara.

Kompleti koji uključuju sve navedeno (4 sveće, platno, pehar, vino) koštaju oko 4.000 do 5.000 dinara u crkvenim prodavnicama. Međutim, ako želite da uštedite, možete sve nabaviti odvojeno i sami ukrasiti sveće, što je često i lepše.

Mešoviti brakovi i kumovi

Ako se jedan od mladenaca izjašnjava kao pripadnik druge hrišćanske veroispovesti (npr. katolik, evangelista), crkveno venčanje je u principu moguće. Međutim, procedure se razlikuju.

• Za katolike se obično traži da su kršteni i krizmani (miropomazani). Ponekad je dovoljno da sveštenik podnese molbu nadležnom episkopu za blagoslov mešovitog braka.
• Za pripadnike protestantskih crkava (evangelisti) procedura može biti nešto složenija, jer neki sveštenici smatraju da je za venčanje potrebno da i drugi supružnik primi pravoslavno miropomazanje, što praktično predstavlja prelazak u pravoslavlje.

Kumovi na venčanju tradicionalno moraju biti pravoslavne veroispovesti. Ipak, sve više sveštenika popušta i dozvoljava da jedan od kumova bude pripadnik druge hrišćanske crkve (npr. katolik), pod uslovom da je kršten. Opet, sve zavisi od stavova pojedinačnog sveštenika.

Kako se nositi sa izazovima i bezobrazlukom?

Nažalost, mnoga iskustva govore o bahatom i neprijatnom ponašanju pojedinih sveštenika. Od prekora zbog kašnjenja od nekoliko minuta, preko skraćivanja ceremonije, do otvorenog traženja novca od kumova i roditelja na sam dan venčanja.

Šta možete da uradite?

1. Informišite se unapred. Razgovarajte sa drugim parovima koji su se venčali u istoj crkvi. Pitajte direktno sveštenika o svim troškovima i pravilima.
2. Budite asertivni, ali diplomatski. Ako smatrate da su neki zahtevi neprimereni, ljubazno naglasite da ste čuli da zvanično ne postoji tarifa i da planirate da prilog date prema svojim mogućnostima.
3. Obratite se nadležnima. Ako se suočite sa ozbiljnim prekršajima, imate pravo da se žalite crkvenom sudu ili Patrijaršiji. Iako se retko ko odlučuje na ovaj korak, vaša prijava može pomoći da se takve pojave suzbiju.
4. Zapamtite suštinu. Iako ponašanje pojedinih ljudi može da vam pokvari dan, pokušajte da se usredsredite na suštinu trenutka - zavet pred Bogom i početak vašeg zajedničkog puta.

Zaključak: Vaš dan, vaša priča

Crkveno venčanje je duboko iskustvo koje bi trebalo da bude ispunjeno duhovnošću, ljubavlju i nadom. Iako se organizacioni i finansijski izazovi čine nezaobilaznim, uz dobru pripremu, strpljenje i jasnu komunikaciju, možete uspeti da svoj veliki dan oblikujete onako kako ste zamislili.

Najvažnije je da se ne gubi iz vida pravi smisao crkvenog venčanja - blagoslov vašeg zajedništva i početak života koji ćete graditi zajedno, u ljubavi i poštovanju. Neka vaša odluka bude vođena srcem, a ne samo tradicijom ili pritiskom okoline.