Konačni vodič za polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za savetnika ili saradnika u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak u karijeri svakog profesionalca u ovoj važnoj oblasti. Iako se proces može činiti kompleksnim, dobra priprema i razumevanje zahteva vode do uspeha. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan uvid u ono što vas očekuje, bazirano na iskustvima kandidata i važećim propisima.

Osnovna podela: Savetnik vs. Saradnik

Pre nego što krenete sa pripremama, neophodno je da utvrdite za koju poziciju se prijavljujete. Glavni uslov se odnosi na broj ESPB bodova. Za poziciju saradnika potrebno je minimum 180 ESPB, dok za savetnika treba najmanje 240 ESPB. Ovo je osnovni kriterijum za prijavu ispita.

Obim ispitne materije je veći za savetnike. Dok saradnici polažu određeni set propisa, savetnici moraju da savladaju dodatne pravilnike, posebno one koji se odnose na opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu.

Šta tačno učiti? Obim ispitne materije

Na osnovu važećeg Pravilnika o programu i načinu polaganja stručnog ispita, kao i iskustava kandidata, obim gradiva se može jasno definisati. Važno je napomenuti da su međunarodne konvencije izbačene iz ispitne materije po novom programu.

Za saradnika za bezbednost i zdravlje na radu:

Ispit se sastoji iz tri glavna dela:

1. Opšti deo programa (ceo, bez međunarodnih izvora): Ovo obuhvata Ustav, Zakon o radu, Zakon o BZNR, Zakon o zdravstvenom osiguranju, penzijsko i invalidsko osiguranje, i Krivični zakonik (izvesna dela).
2. Izrada pisanog rada (Akt o proceni rizika) i njegova odbrana.
3. Usmeni deo koji obuhvata proveru znanja iz:
   • Načina i postupka procene rizika (Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini).
   • Opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. Ovo je ključni deo za koji je potrebno naučiti sledećih 7 pravilnika:
     1. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.
     2. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.
     3. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
     4. Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu.
     5. Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava.
     6. Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
     7. Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

Za savetnika za bezbednost i zdravlje na radu:

Savetnici pored svega navedenog za saradnike, moraju da usvoje i znatno širi opseg propisa iz oblasti opštih i posebnih mera bezbednosti i zdravlja na radu. To znači da pored navedenih 7 pravilnika, moraju učiti i druge, kao što su pravilnici koji se odnose na specifične rizike (buka, vibracije, hemikalije, građevinarstvo itd.). U suštini, za savetnike je obavezan ceo posebni deo programa koji je definisan pravilnikom.

Česta zabluda je da saradnici uče sve pravilnike kao i savetnici. Međutim, službena potvrda Uprave za BZNR i sam pravilnik jasno određuju da se za saradnike polaže znanje iz tačno definisanog seta pravilnika navedenih u tački 2 (opšte i posebne mere).

Kako izgleda dan ispita? Struktura i tokovi

Ispit se obično održava vikendom i traje nekoliko sati. Kandidati prolaze kroz nekoliko stanica (učionica) sa različitim ispitivačima.

1. Opšti deo ispita

Ovaj deo se deli na dve celine i odvija se u dve odvojene prostorije.

• Prva prostorija (Sistem BZNR u RS, Ustav, Krivični zakonik): Kandidati obično izvlače pitanja iz kutije. Pitanja se tiču Ustava (npr. pravo na rad), Zakona o BZNR (npr. nadležnosti, evidencije) i Krivičnog zakonika (npr. dela protiv bezbednosti na radu). Ispitivači su generalno korektni i ne zahtevaju doslovno citiranje članova, već razumevanje suštine.
• Druga prostorija (Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje): Ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih iskustvu kandidata. Tipična pitanja uključuju: skraćeno radno vreme, godišnji odmor, povrede na radu, obaveze poslodavca. Cilj je da pokažete širinu znanja o radnim odnosima.

2. Pismeni deo - Izrada Akta o proceni rizika

Nakon opšteg dela, kandidati dobijaju zadatak da napišu Akt o proceni rizika za određeno radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, elektromonter, kranista). Dobijate listu opasnosti i štetnosti (opštu) i morate sami da prepoznate koje su relevantne za dato radno mesto. Takođe vam se daje izbor metode za procenu rizika (npr. Kinney metoda) sa svim potrebnim parametrima, tako da ih ne morate učiti napamet.

Važno: Za ovaj deo imate oko 2 sata, a niko ne nadgleda u punom smislu. Možete koristiti svoje materijale i pomagala. Ključno je da akt sadrži sve bitne elemente: opis posla, identifikovane opasnosti i štetnosti, procenjen rizik, predložene mere i obavezan zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Propust da se ovo navede može dovesti do nepolaganja ovog dela.

3. Usmeni deo - Odbrana Akta i pravilnici

Ovaj deo se takođe odvija u više koraka:

• Odbrana pismenog rada / Procena rizika: Ispitivač pregleda vaš akt i postavlja pitanja vezana za samu procenu. Pitanja mogu biti: "Šta sve obuhvata procena rizika?", "Koje ste mere predložili i zašto?", "Šta je delimična izmena akta?". Cilj je provera da li razumete metodologiju.
• Pravilnici (Posebni deo): Ovo je za mnoge najzahtevniji deo. Ispitivač postavlja pitanja iz pravilnika. Način postavljanja varira: neki ispitivači daju da se izvlače pitanja, drugi pitaju iz glave, često fokusirajući se na oblast u kojoj kandidat radi. Ne očekuje se da se zna tekst napamet, već da se pokaže razumevanje suštine. Ispitivači često postavljaju dodatna, probojna pitanja da bi proverili dubinu znanja (npr. "Koje su granične vrednosti za buku?", "Šta je kumulativna masa za žene?", "Koje poslove mladi ne smeju da obavljaju?").

Najčešća pitanja i teme koje se ponavljaju

Na osnovu iskustava kandidata sa polaganja, evo nekih od pitanja koja se često javljaju:

• Oznake za bezbednost i zdravlje na radu - vrste, obezbeđivanje.
• Prva pomoć - šta mora biti obezbeđeno, obuka zaposlenih.
• Ručno prenošenje tereta - posebno kumulativna masa za žene i muškarce.
• Mere za zaštitu od buke i vibracija - granične vrednosti, zaštitna sredstva.
• Rad mladih i trudnica - zabranjeni poslovi, posebne mere.
• Razlika između koordinatora i lica za bezbednost.
• Zahtevi koje mora da ispuni oprema za rad.
• Šta sadrži stručni nalaz o pregledu opreme.
• Pitanja iz Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (npr. skele, zaštita od pada, koordinator).

Korisni saveti za pripremu i polaganje

1. Ne učite napamet, već razumevanjem: Ispitivači cenite kada kandidat pokaže da razume materiju, a ne da je samo memorisao. Čitajte propise i trudite se da shvatite logiku iza odredbi.
2. Koristite primarne izvore: Skripte mogu biti dobra početna tačka ili za uvid u tip pitanja, ali najbolje je učiti direktno iz zakona i pravilnika dostupnih na sajtu Službenog glasnika ili Uprave za BZNR. Tako ćete imati potpun i tačan uvid.
3. Vežbajte izradu Akta o proceni rizika: Iskoristite veštačku inteligenciju ili šablone da biste vežbali pisanje akta za različita radna mesta. Ovo će vam uštedeti vreme na ispitu i dati sigurnost.
4. Na ispitu budite smireni i pričajte: Ako se trenutno ne sećate tačnog odgovora, počnite da pričati o nekom širem aspektu pitanja. Ispitivači često žele da vide da znate, pa će vas navoditi dodatnim pitanjima. Šutnja je najveći neprijatelj.
5. Ponesite vodu i nešto za jelo: Ispit može trajati i po 5-6 sati, pa budite spremni.
6. Proverite svoj poziv na broj za uplatu: Uplatnicu za takse popunjavajte pažljivo. Od početka 2025. godine za mnoge administrativne takse važi jedinstveni poziv na broj (97 1901614850), ali je uvek najbolje proveriti aktuelne informacije na sajtu nadležnog ministarstva.

Česta pitanja i nedoumice kandidata

Da li se polažu konvencije?
Ne. Međunarodni izvori (konvencije) su izbačeni iz ispitne materije po novom programu.

Da li je potrebno overiti diplomu kod notara za prijavu?
Da, obično je potrebno dostaviti overenu fotokopiju diplome. Preporučuje se da se unapred proveri sa Upravom šta tačno treba.

Koliko se čeka na termin nakon prijave?
Rok do polaganja obično ne sme biti duži od tri meseca od dana prijema prijave. Termini se najčešće određuju krajem meseca (npr. poslednji vikend u mesecu).

Šta ako padnem samo jedan deo ispita?
Ako položite neke delove, a padnete druge (npr. samo pravilnike), na popravnom ispitu polažete samo one delove koje niste položili. Položeni delovi važe.

Kakvi su ispit